Internet današnjice u svakom momentu korisnike izlaže velikim količinama sadržaja i informacija, u tolikoj meri da su određene norme ponašanja, etike i zakonitosti počele da blede i gube fokus. Kada su u pitanju fotografije, sve je češća pojava da je izvor slike nepoznat i da je legalnost objavljivanja iste u najmanju ruku upitna. Još gora je situacija kada ljudi svesno preuzmu i objave tuđu fotografiju, a zatim to pokušaju da opravdaju nekim lošim izgovorom.
Kanadski reporter Fransis Vašon okupio je izgovore koji se najčešće koriste pri krađi tuđih fotografija i dao veoma konkretne argumentacije zašto ti izgovori nisu primenljivi i ne mogu biti opravdanje:
1. Slika nije sadržala logo autorskih prava ili bilo kakav vodeni žig
Autorska prava za svako delo se podrazumevaju sama po sebi. Nezavisno od toga da li govorimo o amaterskoj ili profesionalnoj fotografiji, momentom pritiska na okidač aparata sva moć podrazumevanih autorskih prava dodeljuju se fotografiji, odnosno njenom autoru. Samim tim, fotograf nije dužan da bilo gde (bilo na slici ili na svojoj internet stranici) istakne da je fotografija zaštićena autorskim pravima. Ukoliko nije eksplicitno drugačije navedeno, fotografija se smatra delom zaštićenim autorskim pravima.
2. Fotografija se nalazi na intenetu, tako da se može slobodno koristiti
Da li je lako kopirati fotografiju sa Interneta? Jeste, veoma je lako.
Da li fotografije prilikom postavljanja na internet gube autorska prava? Ne.
Uprkos tome što je fotografija postavljena na Internet, čak ni magična sila veba nije sposobna da ukloni čini autorskih prava sa istih i učini da one postanu deo javnog vlasništva. U zavisnosti od zemlje porekla, fotograf zadržava sva autorska prava na svoje fotografije, a ta prava se na fotografiji zadržavaju i od 50 do 70 godina nakon smrti autora. Tek nakon isteka ovog roka fotografije postaju javno dobro.
3. Slika je pronađena preko Guglove pretrage slika, tako da je slobodna za korišćenje
Guglova pretraga slika nije besplata agencija za stok fotografije. Guglu ne pripadaju niti su u njegovom vlasništvu slike koje se prikazuju kao rezultati pretraživanja. Vlasništvo fotografija i njihova autorska prava pripadaju drugim ljudima ili firmama.
4. Fotografija se nalazi na Fejsbuku, a sve što je na Fejsbuku je javno
Suprotno opštem mišljenju, fotografi ne gube svoja autorska prava prilikom objavljivanja fotografije na Fejsbuku. Uslovi korišćenja Fejsbuka jasno ističu:
„Vi ste vlasnik svih sadržaja i informacija koje postavljate na Fejsbuku.“
Dakle, da li možete da podelite fotografiju postavljenu na Fejsbuk? Obično možete, međutim, Fejsbuk takođe navodi u svojim uslovima korišćenja i ovo:
„U mogućnosti ste da kontolišete prosleđivanje i deljenje svojih fotografija pomoću postavki za privatnost.“
Što znači da je neka druga osoba u mogućnosti da podeli fotografiju samo ukoliko je to fotograf prethodno dozvolio u svojim podešavanjima privatnosti, ili samo klikom na opciju „share“.
5. Preuzetom slikom neću ostvariti zaradu, potrebna mi je samo za blog, veb stranicu, Fejsbuk i slično
Bez obzira na to da li ćete od preuzete fotografije zaraditi ili ne, osim u slučaju pravilne upotrebe, skidanje fotografije sa Interneta predstavlja kršenje autorskih prava vlasnika. Vašon je naveo da se prema Zakonu o autorskim pravima u Kanadi kazne kreću između 100$ i 5000$ po fotografiji u slučaju nekomercijalne upotrebe, dok su kazne za neovlašćenu komercijalnu upotrebu od 500$ do 20.000$ po fotografiji. Opšte ubeđenje ljudi je da ih niko neće tužiti za upotrebu fotografija u nekomercijalne svrhe, ali iako to nije toliko uobičajeno, dešava se i jeste moguće.
6. Fotograf je stavio vodeni žig koji sadrži logo/ime/e-mail adresu na svoju fotografiju. To znači da mi možemo slobodno podeliti tu sliku jer time vršimo promociju fotografa, zar ne?
Ne, nikako. Nezavisno od toga da li je fotografija na neki način označena od strane autora ili nije, ona i dalje podleže i zaštićena je autorskim pravima.
7. Fotografija nije dovoljno dobra ili originalna da bi bila zaštićena autorskim pravima.
Bez obzira da li ste svojim Ajfonom uslikali čist beli papir na belom stolu u toku snežne oluje, ta fotografija je jednako zaštićena autorskim pravima kao i najaktuelniji portret Eni Lajbovic uslikan opremom vrednom 200.000$
8. Ja sam na slici, samim tim mogu slobodno da je koristim
Možda to zvuči logično, ali i ovaj odgovor je negativan. S pravne tačke gledišta, slika je napravljena od strane fotografa i stoga sva autorska prava pripadaju fotografu. U ovom slučaju, fotografija predstavlja autorovu umetničku interpretaciju Vas.
Dakle, ako su Vas uslikali prilikom nekog protesta, sportskog događaja ili na ulici, morate tražiti dozvolu od fotografa kako biste tu fotografiju smeli da koristite.
Naravno, ukoliko ste unajmili fotografa da, na primer, napravi Vaš poslovni portret, sigurno će Vam dati dozvolu za korišćenje iste. Međutim, i u ovom slučaju fotograf zadržava autorska prava fotografije.
9. Ime fotografa je navedeno ispod fotografije na mojoj veb stranici, što je dobra reklama za fotografa.
Autorsko pravo obuhvata pojam svih prava ekonomske eksploatacije fotografije. Reklamiranje fotografa ne predstavlja ni validan ni legalan razlog za upotrebu fotografije bez traženja dozvole od autora. Posebno ako se u obzir uzme da Zakoni o autorskim pravima većine zemalja obavezuju navođenje izvora fotografije čak i u slučaju da je korisnik platio licencu za upotrebu datih sadržaja.
10. Skoro svi to rade!
Ovo je svakako nevalidan argument. Osim ukoliko ne možete da pronađete i ukažete na član zakona koji tačno navodi koliki broj ljudi treba da uradi nešto nezakonito kako bi to postalo zakonito, naravno.
Izvor: 10 Bogus Excuses People Use When They Steal Photos from the Web
Komentariši