Grafički dizajneri često budu najmanje shvaćeni pojedinci u svojim kompanijama i agencijama. Dizajneri nisu osobe koje traže konstantno tetošenje i obožavanje od strane svojih kolega – oni se jednostavno trude da svoje zadatke završe na što profesionalniji i bezbolniji način, pod konstantnim pritiskom rokova i klijenata koji im neumorno mešaju prste u zamisli.
1. Pitati ga da radi za džabe jer je to „dobro za njegov portfolio“
Svakom grafičkom dizajneru će se zacakliti oči pri pronalaženju posla koji bi bio dobar za njegov portfolio, ali to nije na drugima da odluče u njegovo ime.
Kao dizajneri, mi želimo da vi dobro prođete pri prihvatanju posla, ali i mi od nečega moramo da živimo i imamo svoje troškove.
2. Porediti ga sa drugim dizajnerima
Molimo vas da nam ne pričate o grafičkom dizajneru kojeg ste preko interneta pronašli da naplaćuje samo $5 za izradu logotipa.
Većina profesionalnih dizajnera imaju mnogo godina prakse i iskustva iza sebe, kvalitet njihovog rada se jasno može videti u njihovom portfoliju.
Poređenje sa veb sajtom koji daje automatska dizajnerska rešenja nije umesno, pošto tako nećete dobiti unikatan i kreativan dizajn koji biste svakako želeli.
3. Cenjkati se unedogled
Određena količina pogađanja je očekivana pre započinjanja nekog projekta, svi pokušavaju da postignu što bolje uslove za sebe, ali ne treba preterivati. Na kraju krajeva – dobijate ono što ste platili, dizajner se bira na osnovu njegovog rada, u pitanju je kreativno tržište, a ne ulična tržnica.
4. Tražiti da vrši izmene na gotovim projektima (flattened files)
Mada je izvodljivo do neke mere, postoji granica koliko je toga moguće promeniti na gotovom radu. Ukoliko je moguće, dizajnerima uvek treba dostaviti originalne fajlove sa izmenjivim lejerima u dokumentu. Većina gotovih projekata se obično čuva kao PDF i neki od njih su izmenjivi, ali većina nije. .JPEG i .PNG fajlovi takođe ne spadaju u izmenjive.
5. Poslati slike niske rezolucije u Word dokumentu
Svakom dizajneru dođe da sebi počupa kosu kada u mejlu ugleda MS Word fajlove, pogotovo ako je neko na takav način napravio foto album. Slike je često potrebno uveličati skaliranjem, što je teško izvodljivo sa slikama niske rezolucije bez gubitka oštrine. Teško da će dizajner tako moći da vam „načini logo većim“, što je neminovna pojava. Još gore je kada se od dizajnera zahteva da skine potrebne slike sa klijentove veb stranice.
Standard za veb je 72dpi, dok je kvalitet očekivan u štampi kod kompanija širom sveta 300dpi, tako da slike skinute sa sajta verovatno neće biti dobre za štampu.
6. Traženje mišljenja od nestručnih lica
Klijenti bi trebalo slobodno da pokazuju rad dizajnera prijateljima i porodici, ali ne bi trebalo da se oslanjaju isključivo na njihove savete ukoliko oni nisu stručni u dizajnu ili marketingu.
Poslovni saradnici bi verovatno ponudili vrednije savete i verovatnije je da imaju prethodnog iskustva sa marketingom, bolje razumeju misiju vaše kompanije i vaše ciljne grupe.
7. Zahtevati da „načine logotip većim!“
Svaki dizajner prezire da čuje nešto u stilu: „Je l’ moguće da logo bude samo malo veći?!“
Veće ne znači uvek i bolje. 🙂
Klijenti bi trebalo da razumeju da logotip ne predstavlja celokupno idejno rešenje, već je samo jedan njegov element. Beli prostori su takođe veoma bitni, pošto dopuštaju dizajnu da „diše“.
8. Potrošiti previše vremena na slanje revizija
Pre započinjanja projekta, dizajner obično pripremi raspored kako bi mogao da odredi vreme potrebno za ostvarivanje projekta. Taj raspored je moguće ispratiti samo ukoliko klijenti iznose svoja mišljenja i šalju revizije na vreme. Vi možda nemate tačno određen konačni rok, ali dizajneri vole da projekte završavaju na vreme, kako bi zaradili svoj novac.
9. Očekivati neograničen broj revizija
Postoji ograničenje koliko je moguće napraviti izmena na svom radu prema onome što se dobije kao početni zahtev od mušterije.
Dizajneri procenjuju vreme potrebno za neki projekat sa uračunatim vremenom potrebnim za određeni broj revizija. Zahtevati izmene u odnosu na prvobitno traženo rešenje iznova i iznova će vrlo izvesno dovesti do problema, pogotovo ukoliko niste spremni da za te izmene platite. Imati čist i koncizan početni zahtev, sa svim sadržajima pravilno lektorisanim, učiniće da projekat teče mnogo lakše.
10. Davati neodređene instrukcije
„Možeš li da napraviš da bude malo živahnije?“
„Može li da bude više stilizovano?“
„Fali mu malo sjaja.“
„Nema taj Vau! efekat.“
„Može li više da iskače?“
Molimo vas da svojim dizajnerima dajete što tačnije određena uputstva – neodređeni zahtevi dovode do neodređenih rezultata.
Ukoliko težina njihovih zadataka nije dovoljna da opravda nadrndane izraze lica i vidnu nervozu, možda ovih 10 stvari pomognu da se posao svima olakša. Sve u svemu, svi mi volimo kada se projekti pokrenu bez previše kočenja i drame i poslovi budu završeni na vreme bez pada kvaliteta, tako da bismo trebali svi da učinimo svoje i svedemo gnjavažu na minimalnu meru.
Komentariši